Dijabetesno stopalo predstavlja skup mekotkivnih i koštano mišićnih promena koji se javljaju kao posledica dugogodišnje šećerne bolesti. Ne mora samo dugotrajni dijabetes sa visokim šećerom u krvi izazvati promene na kostima, mišićima i nervima. Malo povišen šećer može izazvati promene na krvnim sudovima i nervima donjih ekstremiteta.
Na stopalu dijabetičara mogu nastati promene u smislu rana, ragada (prskotina kože) i infekcija i pored uredno palpabilnih pulseva na stopalu, dakle, kada je dotok krvi na stopalu zadovoljavajući.
Zbog oštećenih nerava na stopalima i potkolenicama dolazi do promene u statici stopala, svodovi se spuštaju tako da se stopalo oslanja onim delom koje nije predviđeno za nošenje tereta. Zbog pomenutog kao i zbog nestanka signalnog mehanizma bola zbog oštećenja senzitivnih nerava, dolazi do prskanja kože i do pojave zadebljanja kože u smislu postojanja klavusa (“kurije oči”). Kroz prskotine i žuljeve dolazi do lakog ulaska brojnih bakterija i pojave infekcije. Ovakve promene predstavljaju veliki rizik za širenje infekcije dalje na stopalo i za razvoj gangrene i pored odličnog magistralnog protoka.
PREVENTIVA nastanka promena na stopalu najbolji je put za očuvanje donjih ekstremiteta
- Svakodnevna nega stopala uz obaveznu inspekciju kože u pregibima, između prstiju i na peti. S obzirom na to da bolesnici često ne osećaju bol, postoje bezbolni ulkusi i rane, a neretko se na pregled hirurgu javljaju bolesnici sa opekotinama na stopalima.
- NIKAD ne grejati stopala – često se bolesnici žale na osećaj hladnoće na stopalima koji pokušavaju promeniti grejući stopala na radijatoru, u vreloj vodi ili termoforom. U najvećem broju slučajeva ovakvi «tretmani» se završavaju teškim i dubokim opekotinama koje vode razvoju gangrene.
- Prestanak pušenja i regulacija drugih faktora rizka (masnoća u krvi, hematološki poremećaju…). Prestanak pušenja i povećana aktivnost je od presudne važnosti u tretmanu promena na stopalima dijabetičara. Nastavak pušenja sigurno vodi u razvoj arterijske bolesti i rizik od pojave gangrene.
- Regulacija dijabetesa – Potrebno je kontrolisati nivo šećera u krvi svakodnevno (portabilni uređaji za kontrolu glikemije) uz redovne (mesečne) kontrole nadležnog endokrinologa. Loše regulisan dijabetes sa visokim i retko kontrolisanim dijabetesom se u najvećem broju slučajeva završava amputacijom ekstremiteta kod svih bolesnika sa ranama i promenama na stopalu.
- Nega kože stopala hidratantnim i masnim kremama – s obzirom na to da je zbog dijabetesne neuropatije smanjena inervacija kožnih aparata zaduženih za održavanje elastičnosti i turgora kože, to vodi čestim prskanjima kože i razvoju ragada.
Ponekad preventiva nije dovoljna te je neophodna terapija od strane lekara. Tretman je uvek interdisciplinaran i u timu obično učestvuju endokrinolozi i hirurzi.
Prva mera je metabolička korekcija dijabetesa. Ovo često podrazumeva i prevođenje bolesnika na insulinsku terapiju.
Neophodno je lečenje neuropatskih promena adekvatnim medikamentima uz ishranu bogatu B vitaminima.
Kod dugotrajnih promena rezistentnih na gore, potrebno je davati pomenutu terapiju i lekove koji povećavaju protok krvi kroz tkiva i povećavaju tzv. nutritivni protok.
Kod dijabetesa koji traje dugi niz godina, dolazi do razvoja promena na samim krvnim sudovima, prevashodno potkolenice ali i natkolenih krvnih sudova. Promene se javljaju i na aorti i na vratnim arterijama. Karakteristika ateromatoze kod dijabetičara je izrazita kalcifikacija i zahvaćenost pretežno potkolenih krvnih sudova.
Nakon pregleda od strane hirurga i neinvazivnih dijagnostičkih metoda sledi arteriografija. Arteriografija je invazivni pregled kojom prilikom se iglom i kateterom ulazi u arteriju i ubrizgava kontrastno sredstvo u lumen arterija uz istovremeno slikanje na poseban rentgenski film.
Izbor operativnog i neoperativnog lečenja danas je zaista veliki.
Za kratke kritične stenoze danas je metoda izbora PTA (perkutana angioplastika) metoda kojom se balon dilatatorom proširuje lumen arterije i omogućuje protok. Druga metoda je operativno premoštavanje zapušenog krvnog suda (bajpas procedura). Ova procedura se danas obavlja pomoću savremenih veštačkih krvnih sudova (vaskularne proteze) koji se ugrađuju u telo i kroz koje protiče krv ispod mesta zapušenja za zarastanje.
Pored napretka dijagnostičko-terapijskih sredstava, koje su danas i dalje zaista moćne u tretmanu nastanka promena na stopalima, najvažnija je PREVENCIJA, odnosno NE DOZVOLITI da rana nastane. Ukoliko se to ipak desi i na stopalu dijabetičara se pojavi suva ili vlažna promena ( gangrena) koja nekoliko dana ne zarasta, neophodno je ODMAH potražiti pomoć hirurga i tada je indikovana treća metoda operativnog lečenja, a to je amputacija prsta ili više prstiju, dela stopala… sa debridmanom gangrenoznih promena, a sve uslovima lokalne infiltrativne anestezije.
